„О чему причамо док шетамо” – Мирослав Мика Антић

О чему причамо док лутамо
у предвечерје градом?

У ствари: ми само ћутимо… ћутимо
и гледамо се крадом.
Уствари: ми се у себи питамо
нешто што ником није јасно.
И сањамо. И скитамо… скитамо
и каткад шмркнемо гласно.

А кад се небо скоро већ смрачи
и од светиљки град пожути,
одједном знамо све што значи
то што се овако ћути.

Уствари: ми то у себи слутимо
речи нарасле у безмерје,
па нам је доста и да ћутимо
и лутамо кроз предвечерје.

преко Miroslav Mika Antic

Advertisements

4 comments

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s