„На Славонској цести“ – Душанка Дишљенковић
I
Ви тражите извињење?!
Ви… лажљивци и убице:
Ваше стото поколење…
Неће вам опрати лице.
Због лицемера вашег рода:
Опростисмо вам кривице…
Прођосмо жедни много вода;
Да спознамо: Ви сте убице!
На тенку са Галбрајтом:
Српска се колона трви;
Потом цеста пере од крви.
Јавили сте вашим „сајтом“
Много тисућа у колони…
Голоруки… згажени они.
1995.
Београд
из збирке сонета о коренима која се зове „Моја крила“
cy3a 