Празан папир
Гледамо се
празан папир и ја
Он ми се надмено смеје
„Хајде, да видим, чиме ћеш испунити ову белину“
Ћутим
У глави разне се мисли роје
И ћутим
док он и даље се надмено смеје
Ја ћутим
и мислим
А он се и даље смеје
Кажу да ко се последњи смеје
најслађе се смеје
И даље ћутим
и мислим
А онда лагано
почињем да се смешим
у глави се стихови роје
Као сликар када меша своје боје
узимам оловку и лагано клизећи по папиру
нова песма се рађа
У једном цугу, без застајкивања
песма о пролећу и мојим сећањима
која почела тако обичним речима:
„Стигло је пролеће…“
cy3a 