Празан папир

Гледамо се
празан папир и ја
Он ми се надмено смеје
„Хајде, да видим, чиме ћеш испунити ову белину“
Ћутим
У глави разне се мисли роје
И ћутим
док он и даље се надмено смеје
Ја ћутим
и мислим
А он се и даље смеје

Кажу да ко се последњи смеје
најслађе се смеје

И даље ћутим
и мислим
А онда лагано
почињем да се смешим
у глави се стихови роје
Као сликар када меша своје боје
узимам оловку и лагано клизећи по папиру
нова песма се рађа
У једном цугу, без застајкивања
песма о пролећу и мојим сећањима
која почела тако обичним речима:
Стигло је пролеће…“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.